AH TA KIČMA

                                  " AH TA KIČMA"

     

                                                                        

     Vrlo često slušam ljude kako se žale na probleme sa kičmom - bolovi, ukočenost, nemogućnost vršenja nekih pokreta rotacije ili pregibanja u zglobu kuka bez bolova. Centralni deo telesnog sistema čoveka jeste kičmeni stub i karlica, to je osovina koja obezbeđuje stabilnost čitavog tela kao i nesmetanu funkciju svih procesa u organizmu.Kičmeni stub ima svoje prirodne krivine i svoje anatomske karakteristike koje je u svakodnevnom životu neophodno ispoštovati da bi se održala dobra postura tela, da bi mišići bili podjednako angažovani, da ne bi dolazilo do skraćenja, tenzije ili slabljenja mišića koji onda utiču na koštano-zglobni sistem i prilikom neadekvatnog pokreta i položaja mogu da dovedu do promena uglavnom na lumbalnom delu kičmenog stuba koji onda dovode do bolova, ukočenosti a ponekad i nemogućnosti kretanja.

     Na koji način preduprediti i prevenirati ovakve vrste povreda?  Ukratko se može dati par predloga za razmišljanje a najbolje bi bilo za primenu:

   1) Neophodno je ojačati mišiće core-a, trbušne mišiće, mišiće donjeg dela leđa, duboke mišiće karlice i karličnog dna, kao i tri glutealna mišića.

   2)  Neophodno je vršiti pravilne pokrete u toku vežbanja, imati pravilnu posturu tela i pravilno poravnanje delova tela međusobno i u odnosu na podlogu, angažovati određene grupe mišića, opet na pravilan način i tako uticati na njihovo ojačavanje.

   3) Smanjiti sedatorni način života, tj dugotrajno sedenje u toku dana u kombinaciji sa prekomernom telesnom težinom. To ćemo najbolje ostvariti tako što ćemo prvo naučiti da pravilno sedimo i ustajemo sa stolice, a kao drugo naučićemo da pravimo intervale sedenja i kretanja odn. istezanja. Posle 20 min sedenja na poslu za računarom ili kod kuće ustaćemo sa stolice prošetati 5 min, istegnuti se, napraviti određenu vežbu koja nam koristi i nakon toga vratiti se u položaj sedeći a najbolje bi bilo da narednih 20 min, ako je moguće, budemo u stojećem položaju. Na taj način obezbeđujemo zdraviju sredinu za naše telo. Znači, dinamički odnos prema telu, naspram statičkog sedenja od par sati dnevno u kontinuitetu što je istog nivoa štetnosti kao konzumiranje cigareta ili loše ishrane ako ne i gore. Sedatorni način života je novo pušenje.

   4) Smanjiti stres koji utiče na napetost mišića i bolove u kičmenom stubu. Stres je indikator mnogih disbalansa u organizmu , izazivač mnogih bolesti i neželjenih stanja . Inervacija ka mišićima duž kičmenog stuba zbog same kičmene moždine je jako velika. Stres preko nervnih završetaka utiče na inervaciju mišića, deluje na mišić neadekvatno i zbog toga je mišić pod tenzijom , skraćuje se, kompenzuje se pokret i dolazi do bolova. Jedan od mišića stabilizatora je m. psoas, zadužen za stabilizaciju kičmenog stuba i smešten je duboko u trbušnoj duplji u predelu donjeg dela leđa sa pripojima na 12 torakalnom pršljenu i račvajući se u dva dela pripaja se za karlicu. To je dugački vrlo osetljiv mišić. kada dođe do njegovog skraćenja ili tenzije usled stresa on izaziva bolove u donjem delu (lumbalnom delu) leđa. Neophodno je pre svega zaustaviti bol, i u takvom stanju kada smo pod bolovima ponašamo se tako da bol neutrališemo da saniramo trenutno stanje koje izaziva bol pa tek onda prelazimo na ojačavanje mišića. U ovom slučaju radićemo na opuštanju psoasa..i smanjenju tenzije. Bol u donjem delu kičmenog stuba izazvan promenama na mišićnom tkivu neutralizuje se pravilnim položajima, laganim vežbama (uglavnom u ležećem položaju na leđima). Vežbe su uglavnom izometrijska kontrakcija i istezanje mišića.

                                                               

                                                  musculus psoas              

   5)  Jedna od osnovnih preventivnih mera da ne dodje do "povrede kičme" je pravilno podizanje i nošenje tereta. Teret je neophodno tako podići da se angažuju veliki mišići nogu m.quadriceps a ne mali međurebarni kratki mišići koji nisu u stanju da adekvatno odgovore na težinu tereta i zato izmeđuostalog može doći do povreda. Da bi se zauzeo pravilan položaj tela prilikom podizanja tereta karlica ima ključnu ulogu. Način na koji postavimo karlicu, kolena i stopala međusobno i u odnosu na teret utoliko ćemo imati sigurniji položaj za podizanje tereta ispoštovaćemo biomehaničke, anatomske i fiziološke zakonitosti tela i nećemo se povrediti.Ovaj princip balansa i poštovanja zakonitosti dizajniranja tela važi i za rekreativni i vrhunski sportski trening..Sve ima svoj ritam, svoje vreme i ne može ništa na silu i preskakanjem stepenica.. Strpljenje prvo.

      Za "zdrav kičmeni stub" koji je zaštićen od povreda i bolova neophodno je pre svega imati dobro držanje tela (dobra postura), ojačane mišiće trbušnog zida i mišiće core-a , pravilno izvođenje pokreta i nošenje tereta i ono što je osnovno nema sedatornog načina života. Previše sedenja u toku dana, slabi mišići, loše posture prilikom stajanja (disbalans karlice, rotacija karlice, stajanje na jednoj nozi dok je druga opuštena pored u nekom redu), nagli trzaj ili nepravilno nošenje tereta i eto problema.

     Zato pravilnim doziranim vežbanjem utičete na svoje telo višestruko dobro.